Добродошли на сајт II/2

Некада давно, пре него што смо почели да користимо рачунаре, мобилне телефоне и  таблете, свеске су биле још корисније него данас. Било их је много, за све предмете, школска и домаћа, за лектиру, празна, на линије, квадратиће, велика, мала, меких или тврдих корица. Бирале су се у августу, пажљиво, као што домаћице бирају поврће и воће за зимницу. Она најнеугледнија, залутала међу важне, убацивала се у ранац првог дана школе. Да се у њу запише распоред, нажврља подсетник или неко обавештење. Остајала је у ранцу и излазила на светлост дана кад заборавиш праву, озбиљну свеску. А онда се, некако, у њој нашао неки број телефона, решен задатак  за такмичење, дефиниција коју тешко памтиш. Па порука, од  најбоље другарице, да има још мало до звона, написана тајно пред крај часа на коме наставница испитује, а ти немаш појма. Била је и изговор да одеш код  онога у кога си заљубљен/а , да кобојаги помогнеш да не пропусти  лекцију, а у свесци ни трага од физике, историје или математике, а камоли лекције. Доћи ћеш још једном, сутра, наравно, да узмеш свеску и понудиш карту за биоскоп, уместо извињења.

Е, та свеска, СВАШТАРА, исписана од корица до корица, којој је на свакој страници права папазјанија цртежа, бројева, на први поглед бесмислених речи и реченица,  која се чува и преноси из разреда у разред, гле чуда, постаје најлепша, најважнија, најдрагоценија.

У њој остају  успомене на људе и догађаје, шапутања и кикотања, стидљиве погледе, понеку тугу, бригу или страх. Нађе ти се у рукама кад одрастеш, случајно, кад је не тражиш. Поглед на њене странице замути понека суза, али, без изузетка, свима измами осмех и чаролијом врати звуке, боје, слике, згоде и незгоде са путовања, драге особе из детињства.

Желим да овај наш ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ буде баш као та свеска.